Sunday, April 14, 2013

Jedna od prica.. od nekad...


Otvorila je pismo, svetlo roza koverta se presavila na svetlu i unutra je videla rukopis!
Koliko godina je prošlo od kada zapravo nije videla rukopis, nečijom rukom ispisana slova na pravom papiru - i upućena njoj.
Za trenutak se osetila sretno (ko li je?? momenat) a potom je obli osećaj čuđenja i iščekivanja koji je blago uznemirio..
Pogledala je papir, i nije našla nikakav potpis - pošto je po navici uvek čitala kraj prvo.


Pismo je glasilo:
Pošaljite još čokoladnih mrvica. Stanje je ozbiljno i nama su one neophodne.


Bez potpisa i ičega.
Nije mogla da shvati kakve mrvice i kome, i zašto bi stanje bez čokoladnih mrvica bilo ozbiljno... ali je sve jedno pismo i dalje držala u ruci i razmišljala o tome.
Ne, ovo ne može biti ozbiljno pismo - mislila je. Ali ipak, ako je neko ostao bez čokolade, to i jeste pomalo ozbiljno u ovom modernom svetu.
Samo, zašto nije napisao ko je? I što ne ode u prodavnicu.

Pogledala je opet pismo i shvatila da je rukopis jako čudan. Nije mogla da se odluči da li je pisao neki tinejdžer ili je pisao infantilni starac.
Čudno je bilo i to što je pisano na hartiji.. papiru. Pa njoj i deda šalje mejlove!!
Složićete se, dosta toga je ovde čudno.

Nego, nije joj se dalo da više razmišlja o tome, posao je već počinjao a ona tek kreće, te se rastrčala po kući da nađe i drugu čarapu a prvu cipelu i ode.


Pismo je ostalo na stolu u kuhinji, a oko njega počela je da se okuplja porodica mrava koja je škripala svojim nogama po papiru. Samo što ljudi to ne čuju. Deca su obično mnogo bliža insektima, izbliza ih i dugo posmatraju pa znaju te stvari.
Uglavnom, porodica mrava ali i ceo komšiluk mrava, skupio se oko rukopisa ubrzo i krenuo da raspravlja. Naravno da su svi pričali u glas, ali su se jednoglasno složili da pismo MORA biti odneto, jer ne žele da ostavljaju dokaz za sobom.
Organizovali su čitavu jednu radničku akciju, bilo je tu i povuci i potegni, te pomeriše pismo i odoše.

Dakle, sada se pismo nalazilo nekih 20cm dalje, i dalje dosta vidljivo, iako delom zavučeno u hladovinu ispod asure. Mravima je trebalo nekih 40 minuta da to obave i delovalo im je kao sasvim dovoljno dobro odrađen posao. Morali su da žure da rade dalje, zna se da su oni vredni, nemaju kad da jedan posao rade ceo dan! Uostalom, moraju da skupe te čokoladne mrvice koje fale.



To veče ona je vraćajući se sa posla, osetila neku zadovoljavajuću intrigu misleći na pismo. Nije ni primetila da je pismo pomerano, ali ga je ponovo pročitala čim je usla u stan. Mada joj nije bilo jasno što ga je ćušnula ispod asure.
Razmišljajući o tome ko li ga je napisao, zaspala je tog dana i zaboravila na malu platu i velike troškove.
Rukom pisana slova postala su zanimacija, a ostale životne situacije su bile jako dosadne.

Napokon, osećala se srećnom.













Friday, October 15, 2010

:P

Htela sam da pisem, a nisam :)
tako svaki dan, maltene pa uvek.

Sad, sta da napisem, a ima toliko toga.
Uglavnom, zelim da kazem da je internet jedno lepo cedo sa otrovnom jabukom, da - eto to sam htela da kazem.
Nego, pre nego sto mi poverujete, proverite sta ima na ostalim stranicama :) !

Tuesday, August 3, 2010

morska matematika :)

 (necija fotka, sa neta :D )

Thursday, July 15, 2010

Kako smo izvadili pasose i licne karte..

  1.  Podigli smo Uverenje o drzavljanstvu i Izvod iz maticne knjige rodjenih u Beogradu. Namerno sam napisala "u Beogradu" jer nije bitno na kojoj opstini sad to podizete posto su se umrezili (mislim da to ne vazi ukoliko ste rodjeni pre 1960te na opstini Savski venac). 
  2. Ustali ranom zorom i zaputili se u Mladenovac.. Prava mala avantura :) .. Nikakve izrađene fotografije nismo poneli, pošto nigde ne piše da mora. I nije moralo.
    (Korisni linkovi:
    http://www.mup.gov.rs/cms_cir/dokumenta.nsf/licna-karta.h
    http://www.mup.gov.rs/cms_cir/dokumenta.nsf/putne-isprave.h
    Dakle, imate tri uplatnice koje treba da popunite, i obratite paznju na to da na uplatnici za nadoknadu za izradu licne karte kada izaberete grad (Beograd), potom birate opstinu (u nasem slucaju Mladenovac), i onda cete dobiti sve potrebne sifre za popunjavanje uplatnice).
    Za pasoš i ličnu kartu je potrebno oko 3.100dinara.
  3. U Mladenovcu se policijska stanica nalazi u Vojvode Putnika 2 (ako se sećam tačno).
    Stigli smo tamo u 6h, bili smo treci u redu.
    Čekali smo do 8h, kada su poceli da dele brojeve.
    Nekako, iako su dve žene u redu ispred nas uzele termine neke za predvece posto su na poslu tokom dana, prvi slobodni termin je bio tek u 13h. Dakle, termini od 9h-13h su na papiru kod one zene vec bili popunjeni. Veze ili sta je, nije sad ni bitno. Dakle, nasa ideja da cemo doci na red u 10h, zavrsiti sve do 11h i biti u Bgd-u u 12h - bila je vic. 
  4. I tako, od 8h do 13h krećemo sa ubijanjem vremena.
    Popili smo po jednu lošu kafu, otišli do pijace i kupili voće, sedeli malo u kolima, obišli buvljak.. obišli kolima okolinu i Selters banju.
    Seli u jedan kafić/poslastičarnicu (koja se nalazi na samom ćošku pre spuštanja ka policijskoj stanici, najbliže "odmaralište" kod pol.stanice), naručili kafu i sladoled i tek onda saznali da im ne radi wc.. avaj, a zato smo i seli :)) .. pa posle svega toga u drugi kafić gde smo prvo pitali jel sve radi..
  5. U 13h smo se nacrtali kod policajaca, ali oni još nisu bili zainteresovani za nas.
    "Polako", kaže uniformisano lice koji je zadužen za prozivanje i duhovite dosetke u redu, "gde se žurite".. I tako, čekasmo tu još nekih pola sata ili 40 minuta, ne znam.. Do tad mi se već i spavalo a i sunce me je dobrano zveknulo, obzirom da smo se ceo dan šetali kao muve bez glave. Idealni uslovi za retardinjo fotografiju u ličnoj karti i pasošu. Makar mi je zagarantovano da mi ljudi kažu da sam se prolepšala kada me vide kako tamo na fotki izgledam.
    Posle nekog vremena, dođosmo na red, iako je bilo pokušaja upada pre reda (kao ljudi dođu da pitaju šta treba za pasoš i lk, i kada im policajac duhoviti nadugačko odgovori kako bi tim razgovorom skratio sebi radni dan, oni lepo predlože da sad to sve obave jer..eto.. imaju sve šta treba kod sebe :) )..
    Kada smo došli na red, postavljana su nam pitanja  tipa "Jel radite, za koga.." pa otisci prstiju, pa onda u mračnu komoru gde vas fotnu sa kompaktom bez blica..
    Iskreno, da sam imala odštampan neki broj pri ruci, vala bi valjalo da i to držimo. Recimo JMBG da lepo držimo ispred sebe kada se fotkamo, pa kad krenemo na put da ovi ostali carinici odmah znaju iz koje države-zatvora dolazimo..
    Na kraju nam rekoše da dođemo za 10-15 dana, ali im vi potražite i broj telefona da pozovete i pitate da li je gotovo.
  6. Za 15ak dana smo bili tamo, podigli dokumenta (morate da imate kod sebe stara dokumenta i formulare neke koje dobijete kada završite sa predajom dokumenata) i otišli za Bgd srećni (i opet kupili voće usput :D ) .. Pre odlaska za Bgd sedosmo još jednom u Mladenovac na kafu (u onoj poslastičarnici wc zapravo nikad ne radi.. da znate ako idete).
  7. Sad se spremamo za put :) ! Najlepši deo kod pasoša je upotreba istog :)) ...

Tuesday, July 13, 2010

Friday, June 25, 2010

Nowhere boy





Zanimljiv film, dopao mi se.
Govori o zivotu John Lennona, tj o njegovom tinejdz periodu, o dve dominantne zene, donekle o njegovom karakteru i nije (cini mi se) nista previse izromansirano.
Nema potrebe da vam prepricavam film, posto ga preporucujem :) ..

City Island


Ovo sta cete procitati je ono kako mislim da neki prosecni amerikanci dozivljavaju ovaj film:
"Slatka prica o jednoj porodici italijanskog porekla, gde svako krije svoja osecanja i pokusava da svoje probleme resi sam, ali se na kraju ipak svi siti ispricaju jer im kao lepak posluzi novopristigli sin neki, koji otvoreno govori i intervenise kao lepak medju ostalim clanovima porodice. Ima dosta sala, i karakteri su bas upecatljivo izgradjeni. "

Definitivno ovo ne mislim i ja o filmu. Gluma je jako prosecna, mada je Julianna Margulies uradila najbolji posao medju ovim ljudima. Emily Mortimer je i dalje u svom sablonu, ne znam kako joj ne dosadi.. Andy se trudi da bude vrcavo smesan i zabavan, mada mi se cini kao da malo imitira Roberta de Nira (pogotovo njegovu glumu iz onih par porodicno-komicnih filmova, Meet the Fockers  i sl). U filmu cerku Garsijinu glumi zaista njegova cerka.
Dakle, previse iscenirano, lose odglumljeno, dosadno uglavnom, i potpuno ocekivano sve od reda.

Exam





Film sa (meni) nepoznatim glumcima, i donekle nepoznatom radnjom. 
Retko kad se odlgeda film sa samo jednom prostorijom u kojoj se smesti sva radnja, te tada mene to podseti na pozorisnu predstavu.
Ukupno 10 glumaca u filmu, triler sa pracenjem ljudskog ponasanja i reakcija, i naravno - sa tvistom na kraju, ali nekim koji nije ocekivan.
U poslednje vreme mi postaje sasvim dovoljno kada u prvom delu filma ne pretpostavim sta ce se do kraja izdesavati, a kako ovde nisam imala ideju o kraju - film mi se dopao. 
Ne kazem da je kraj revolucionaran, ili mozda - bas jeste, prcicaju o revoluciji :D u medicini, ali mi se sasvim i to dopalo.. 

Eto, toliko.



Wednesday, June 23, 2010

Mali si ti princ, Jelena..

Ponekad mi bude neobicno sta se sve u svetu desava..
http://wp.moma.org/talk_to_me/
Ponekad se pitam odakle ljudima pare za toliku umetnost..
A ponekad je sve sasvim logicno. Ko se da tome, hrani se ko zna cime sve u svom svetu (mislim na misli, da neko nesto drugo ne pomisli..), njemu to tako ide..



http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/urban-street-art-best-ever-8Umetnost gledam, ne pravim je, ali mi je zanimljivo kada me necija halucinacija podstakne da je gledma duze.

Neke, ipak, ne razumem...

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails