Jedna od prica.. od nekad...

Otvorila je pismo, svetlo roza koverta se presavila na svetlu i unutra je videla rukopis!

Koliko godina je prošlo od kada zapravo nije videla rukopis, nečijom rukom ispisana slova na pravom papiru - i upućena njoj.

Za trenutak se osetila sretno (ko li je?? momenat) a potom je obli osećaj čuđenja i iščekivanja koji je blago uznemirio..

Pogledala je papir, i nije našla nikakav potpis - pošto je po navici uvek čitala kraj prvo.

Pismo je glasilo:
Pošaljite još čokoladnih mrvica. Stanje je ozbiljno i nama su one neophodne.

Bez potpisa i ičega.

Nije mogla da shvati kakve mrvice i kome, i zašto bi stanje bez čokoladnih mrvica bilo ozbiljno... ali je sve jedno pismo i dalje držala u ruci i razmišljala o tome.
Ne, ovo ne može biti ozbiljno pismo - mislila je. Ali ipak, ako je neko ostao bez čokolade, to i jeste pomalo ozbiljno u ovom modernom svetu.

Samo, zašto nije napisao ko je? I što ne ode u prodavnicu.

Pogledala je opet pismo i shvatila da je rukopis jako čudan. Nije mogla da se odluči da li je pisao neki tinejdžer ili je pisao infantilni starac.

Čudno je bilo i to što je pisano na hartiji.. papiru. Pa njoj i deda šalje mejlove!!

Složićete se, dosta toga je ovde čudno.

Nego, nije joj se dalo da više razmišlja o tome, posao je već počinjao a ona tek kreće, te se rastrčala po kući da nađe i drugu čarapu a prvu cipelu i ode.

Pismo je ostalo na stolu u kuhinji, a oko njega počela je da se okuplja porodica mrava koja je škripala svojim nogama po papiru. Samo što ljudi to ne čuju. Deca su obično mnogo bliža insektima, izbliza ih i dugo posmatraju pa znaju te stvari.

Uglavnom, porodica mrava ali i ceo komšiluk mrava, skupio se oko rukopisa ubrzo i krenuo da raspravlja. Naravno da su svi pričali u glas, ali su se jednoglasno složili da pismo MORA biti odneto, jer ne žele da ostavljaju dokaz za sobom.

Organizovali su čitavu jednu radničku akciju, bilo je tu i povuci i potegni, te pomeriše pismo i odoše.

Dakle, sada se pismo nalazilo nekih 20cm dalje, i dalje dosta vidljivo, iako delom zavučeno u hladovinu ispod asure. Mravima je trebalo nekih 40 minuta da to obave i delovalo im je kao sasvim dovoljno dobro odrađen posao. Morali su da žure da rade dalje, zna se da su oni vredni, nemaju kad da jedan posao rade ceo dan! Uostalom, moraju da skupe te čokoladne mrvice koje fale.

To veče ona je vraćajući se sa posla, osetila neku zadovoljavajuću intrigu misleći na pismo. Nije ni primetila da je pismo pomerano, ali ga je ponovo pročitala čim je usla u stan. Mada joj nije bilo jasno što ga je ćušnula ispod asure.

Razmišljajući o tome ko li ga je napisao, zaspala je tog dana i zaboravila na malu platu i velike troškove.

Rukom pisana slova postala su zanimacija, a ostale životne situacije su bile jako dosadne.

Napokon, osećala se srećnom.

:P

Htela sam da pisem, a nisam :)
tako svaki dan, maltene pa uvek.

Sad, sta da napisem, a ima toliko toga.
Uglavnom, zelim da kazem da je internet jedno lepo cedo sa otrovnom jabukom, da - eto to sam htela da kazem.
Nego, pre nego sto mi poverujete, proverite sta ima na ostalim stranicama :) !

Chris Cunningham - Gucci (neopisivo lepo)

morska matematika :)

 (necija fotka, sa neta :D )

Kako smo izvadili pasose i licne karte..

1.  Podigli smo Uverenje o drzavljanstvu i Izvod iz maticne knjige rodjenih u Beogradu. Namerno sam napisala "u Beogradu" jer nije bitno na kojoj opstini sad to podizete posto su se umrezili (mislim da to ne vazi ukoliko ste rodjeni pre 1960te na opstini Savski venac). 
2. Ustali ranom zorom i zaputili se u Mladenovac.. Prava mala avantura :) .. Nikakve izrađene fotografije nismo poneli, pošto nigde ne piše da mora. I nije moralo.
   (Korisni linkovi:
   http://www.mup.gov.rs/cms_cir/dokumenta.nsf/licna-karta.h
   http://www.mup.gov.rs/cms_cir/dokumenta.nsf/putne-isprave.h
   Dakle, imate tri uplatnice koje treba da popunite, i obratite paznju na to da na uplatnici za nadoknadu za izradu licne karte kada izaberete grad (Beograd), potom birate opstinu (u nasem slucaju Mladenovac), i onda cete dobiti sve potrebne sifre za popunjavanje uplatnice).
   Za pasoš i ličnu kartu je potrebno oko 3.100dinara.
3. U Mladenovcu se policijska stanica nalazi u Vojvode Putnika 2 (ako se sećam tačno).
   Stigli smo tamo u 6h, bili smo treci u redu.
   Čekali smo do 8h, kada su poceli da dele brojeve.
   Nekako, iako su dve žene u redu ispred nas uzele termine neke za predvece posto su na poslu tokom dana, prvi slobodni termin je bio tek u 13h. Dakle, termini od 9h-13h su na papiru kod one zene vec bili popunjeni. Veze ili sta je, nije sad ni bitno. Dakle, nasa ideja da cemo doci na red u 10h, zavrsiti sve do 11h i biti u Bgd-u u 12h - bila je vic. 
4. I tako, od 8h do 13h krećemo sa ubijanjem vremena.
   Popili smo po jednu lošu kafu, otišli do pijace i kupili voće, sedeli malo u kolima, obišli buvljak.. obišli kolima okolinu i Selters banju.
   Seli u jedan kafić/poslastičarnicu (koja se nalazi na samom ćošku pre spuštanja ka policijskoj stanici, najbliže "odmaralište" kod pol.stanice), naručili kafu i sladoled i tek onda saznali da im ne radi wc.. avaj, a zato smo i seli :)) .. pa posle svega toga u drugi kafić gde smo prvo pitali jel sve radi..
5. U 13h smo se nacrtali kod policajaca, ali oni još nisu bili zainteresovani za nas.
   "Polako", kaže uniformisano lice koji je zadužen za prozivanje i duhovite dosetke u redu, "gde se žurite".. I tako, čekasmo tu još nekih pola sata ili 40 minuta, ne znam.. Do tad mi se već i spavalo a i sunce me je dobrano zveknulo, obzirom da smo se ceo dan šetali kao muve bez glave. Idealni uslovi za retardinjo fotografiju u ličnoj karti i pasošu. Makar mi je zagarantovano da mi ljudi kažu da sam se prolepšala kada me vide kako tamo na fotki izgledam.
   Posle nekog vremena, dođosmo na red, iako je bilo pokušaja upada pre reda (kao ljudi dođu da pitaju šta treba za pasoš i lk, i kada im policajac duhoviti nadugačko odgovori kako bi tim razgovorom skratio sebi radni dan, oni lepo predlože da sad to sve obave jer..eto.. imaju sve šta treba kod sebe :) )..
   Kada smo došli na red, postavljana su nam pitanja  tipa "Jel radite, za koga.." pa otisci prstiju, pa onda u mračnu komoru gde vas fotnu sa kompaktom bez blica..
   Iskreno, da sam imala odštampan neki broj pri ruci, vala bi valjalo da i to držimo. Recimo JMBG da lepo držimo ispred sebe kada se fotkamo, pa kad krenemo na put da ovi ostali carinici odmah znaju iz koje države-zatvora dolazimo..
   Na kraju nam rekoše da dođemo za 10-15 dana, ali im vi potražite i broj telefona da pozovete i pitate da li je gotovo.
6. Za 15ak dana smo bili tamo, podigli dokumenta (morate da imate kod sebe stara dokumenta i formulare neke koje dobijete kada završite sa predajom dokumenata) i otišli za Bgd srećni (i opet kupili voće usput :D ) .. Pre odlaska za Bgd sedosmo još jednom u Mladenovac na kafu (u onoj poslastičarnici wc zapravo nikad ne radi.. da znate ako idete).
7. Sad se spremamo za put :) ! Najlepši deo kod pasoša je upotreba istog :)) ...

Hey, Serif

Nowhere boy

http://www.imdb.com/title/tt1266029/

http://www.nowhereboy.co.uk/

Zanimljiv film, dopao mi se.
Govori o zivotu John Lennona, tj o njegovom tinejdz periodu, o dve dominantne zene, donekle o njegovom karakteru i nije (cini mi se) nista previse izromansirano.
Nema potrebe da vam prepricavam film, posto ga preporucujem :) ..

City Island

http://www.imdb.com/title/tt1174730/

Ovo sta cete procitati je ono kako mislim da neki prosecni amerikanci dozivljavaju ovaj film:

"Slatka prica o jednoj porodici italijanskog porekla, gde svako krije svoja osecanja i pokusava da svoje probleme resi sam, ali se na kraju ipak svi siti ispricaju jer im kao lepak posluzi novopristigli sin neki, koji otvoreno govori i intervenise kao lepak medju ostalim clanovima porodice. Ima dosta sala, i karakteri su bas upecatljivo izgradjeni. "

Definitivno ovo ne mislim i ja o filmu. Gluma je jako prosecna, mada je Julianna Margulies uradila najbolji posao medju ovim ljudima. Emily Mortimer je i dalje u svom sablonu, ne znam kako joj ne dosadi.. Andy se trudi da bude vrcavo smesan i zabavan, mada mi se cini kao da malo imitira Roberta de Nira (pogotovo njegovu glumu iz onih par porodicno-komicnih filmova, Meet the Fockers  i sl). U filmu cerku Garsijinu glumi zaista njegova cerka.

Dakle, previse iscenirano, lose odglumljeno, dosadno uglavnom, i potpuno ocekivano sve od reda.

Exam

http://www.imdb.com/title/tt1258197/

Film sa (meni) nepoznatim glumcima, i donekle nepoznatom radnjom. 

Retko kad se odlgeda film sa samo jednom prostorijom u kojoj se smesti sva radnja, te tada mene to podseti na pozorisnu predstavu.
Ukupno 10 glumaca u filmu, triler sa pracenjem ljudskog ponasanja i reakcija, i naravno - sa tvistom na kraju, ali nekim koji nije ocekivan.
U poslednje vreme mi postaje sasvim dovoljno kada u prvom delu filma ne pretpostavim sta ce se do kraja izdesavati, a kako ovde nisam imala ideju o kraju - film mi se dopao. 

Ne kazem da je kraj revolucionaran, ili mozda - bas jeste, prcicaju o revoluciji :D u medicini, ali mi se sasvim i to dopalo.. 

Eto, toliko.

Mali si ti princ, Jelena..

Ponekad mi bude neobicno sta se sve u svetu desava..
http://wp.moma.org/talk_to_me/
Ponekad se pitam odakle ljudima pare za toliku umetnost..
A ponekad je sve sasvim logicno. Ko se da tome, hrani se ko zna cime sve u svom svetu (mislim na misli, da neko nesto drugo ne pomisli..), njemu to tako ide..



http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/urban-street-art-best-ever-8Umetnost gledam, ne pravim je, ali mi je zanimljivo kada me necija halucinacija podstakne da je gledma duze.

Neke, ipak, ne razumem...

Blogovi, sajtovi..

Zaista volim ovu formu komunikacije sa svetom, a mislim da ima mnogo blogova (tek od skoro počinjem da pratim taj "svet") koji su fenomenalni..
Pošto koristim gmail, upotrebljavam Google Reader, pa dugmence Add a Subscription, tu ubacim adresu bloga (ili sajta), i onda svaki dan vidim ima li šta novo.
Dakle, pratiću više, samo dok se to još profiltrira.
Za sad evo nekoliko odabranih ovako na brzinu (napomena muškarcima: PAŽNJA >>> slede linkovi sa sadržajima mahom vezanih za žene. Moguć prikaz raznih roze nijansi.):::



janaorsolic

jelenaseničić

anamaksić (šareni oblak pun sreće)

http://dzepovi.blogspot.com/

http://vanjathewitch.blogspot.com/

http://frashionbymarina.blogspot.com/

Volim ovu stranicu, uliva nadicu.

umetnost

Hmm, moda.

streetpeep

razbibriga po tuđem odabiru

još razbibrige

http://stylelikeu.com/

http://www.thestylerookie.com/

Candy dekoracije.

Candy dekoracije 2

Sve to znamo, ali nekad je lakše definisati šta treba kada to neko uradi za vas :)

Uvek pozitivno raspoložena šminkerka. Nekad i suviše, ali mi se dopada ipak.

http://lovelypackage.com/

http://youlookmarvelous.tumblr.com/

svet reklama

Kuvar 1

Kuvar 2





Inače, ovolika moda u mojim linkovima se tu nalazi najčešće jer se ložim na fotografisanje, pa pogotovo takVo nekakVo, možda jer to još nisam radila a htela bih.. zato, gledam i zamišljaVAm..
Pogotovo mi se dopada ideja već odavno da fotografišem za neki blog koji bi bio tipa http://www.thesartorialist.com/list.html.. Do tada, gledam njih kako se šetaju po svojim gradovima :)) ..


PS PSssss, juče dobih još dva super "modna-fotografija" linka od drugarice koja to prati (ovaj mi je fenomenalan) http://fashiongonerogue.com/ i http://www.dazeddigital.com/Default.aspx

Reklama

Volim reklame, volim bilborde, volim plakate..
Može se reći da pogotovo ovolim lep, štampani materijal.. Mmm, sva ta slova i boje, pa lepo složeno, pa fotkice..
Nego, pre nego što zabalavim o lepim hartijama, htedoh naglas (natas(taturu)) primetiti kako neke reklame omanu u jednoj JAKO bitnoj stvari, a to je da izreklamiraju šta je trebalo.
Odnosno, primetila sam da često fotografije nekih super cica progutaju proizvod.. Dakle, ta super modelsica (recimo) reklamira firmiranu bižuteriju, ali je ona tako ubedljivo našminkana jarkim bojama da pogled na narukvice padne samo za sekundu.. da ne govorim o tome da deluje kao da reklamira dekorativnu kozmetiku, ali dok busić prolazi pored bilborda, mi nismo ni videli šta piše..
Ili recimo odeća, kada im obuku neke neubedljive majčice i ostalo, pa onda negde dole diskretni potpis firme.. i pritom lice i kosa modela u nekom pokretu (kao, neko ludilo je u toku), te opet uhvatim sebe kako gledam u lepu nju i ne pogledam ko se reklamira.Što me ponekad navede na misao da su neke firme dosta istripovane na svoju bitnost kad toliko kriju po ćoškovima ime (kao, to bi trebalo da znamo i sami ko je sašio)..
(Setih se sad i neke žene kuvarice, koja je sad na bilbordima, u kupaćem je, ok je građe i ima kuvarsku kapu na glavi - međutim, iako mi je taj bilbord blizu zgrade, nemam pojma za šta je reklama :)), kako li je tek tipovima.)
Dakle, bitna misao za reklamnu fotografiju (ne, nije topla voda - znam, niti je rupa na saksiji): na fotografiji treba da bude istaknut proizvod koji reklamiramo, a ne sporadične stvari.. i u dizajnu ipak treba da se vidi koja je firma u pitanju..

U P.S.-u ću dodati meni slatku pričicu: pričam jednom sa mamom mojom dragom o kupovini nekog poklona za rođendan(e) dve bratanice, gde ona predloži da im kupimo po jednog "ovog novog zeku, koji se reklamira".. Tu krećem u raspitivanje o zeki, a mama mi kaže kako je, eto, uvek nešto novo popularno kod dece, a sad je sigurno taj zeka kada ga toliko reklamiraju, pa da im kupimo to. Na kraju se nekako objasnimo, pošto mi je opisla kako zeka trči u reklami i kako je najbrži i kako može da digne šapice i ide na zadnjim nogama, i roze je (valjda imaju i plavog za dečake :D), da govorimo o reklami za Duracell baterije, za koje je moja mama i te kako ranije čula ali reklamu nije povezala sa njima nego sa igračkom koja ih reklamira :)) ..
Toliko o tome, priča je objasnila ako ja nisam uspela..

Blame it on the internet?

Primetila sam kod sebe jednu novu osobinu, koja je zapravo tu vec neko vreme, samo sam se jako dobro trudila da budem slepa cime god, te da ne vidim ni ovo o cemu cu sad da govorim.
Zapravo, od nekada jako strpljive osobe, pretvorila sam se u nekoga kome su i novine dugacka forma. NEXT PLEASE!
Daj, daj, daj! Informacije, fotografije, osobe, sta rade trenutno prijatelji. Jos, jos, jos!
Da ne govorim o nekom kvaru koji bih obasnila ovako: ako se dohvatim necega za sta se zainteresujem i skontam da cu uspeti na kraju da to uradim - onda jednostavno me mrzi da nastavljam dalje, jer ok je, shvatam kako se radi. Mislim, wtf?! Koliko je to povrsno i bledunjavo.
Jedino sam neumorna kada su ljudi u pitanju, prijatelji i rodbina. Hvala Bogu, makar se nesto odrzalo. Nekako, deluje mi da uvek, i kada sve prodje, i borbe sa samima sobom i borbe sa poslovima.. uvek ostaju ljudi i medjuljudski odnosi.. A meni su ljudi najzanimljiviji ovde. Priruda, mnogo dobro.

E da se vratim na temu, opet sam nekako zakukala na drugu stranu..
Dakle, da li je u pitanju internet i mobilna telefonija? Mislim da da :) . Recimo, kontam da mnogo manje koncentracije imam za citanje tzv debelih knjiga. Mislim, znate li vi sta sve moze na netu da se procita za toliko vremena?! Ok, realno - ne pomislim ja to, ali ni ne citam toliko, a provodim vreme citajuci vesti po netu (sto politicke, sto zute, sto sive.. sto fotografske, sto graficko-dizajnerske)..
I onda se sve tako nekako zabrza, a zapravo se nicemu sta procitamo ne posvecujemo. Secam se tilt faze u toku citanja knjige - to je ono kada dodjem do neceg novog, mozda preziveljnog ali i dalje ne definisanog - pa se onako zabuljim u samu sebe i dok ja to varim, pomeraju se granice.. pa onda nastavim zaintrigirano da idem dalje.. Sad nema toga, ko ce da se tiltuje kad je na samo jedan klik dalje neki prijatelj kome mozete da javite polusvarenu misao, ili tako nesto.. Ili makar da pogledate sta radi vasih 500 prijatelja na fb-u.. ili vec, na nekoj drustvenoj oglasnoj tabli..

Blame it on the internet?
Ma jok, krivim samu sebe sto sam prestala da se trudim i brinem o sebi kako valja. Lepo je ovde i sareno, ali mi i dalje sveska sa mnogo sitnih misli i zakljucaka ponekad vrlo znaci.. Ne kazem da ne mogu da je imam i na netu, samo mislim da treba da se malo preedukujem i prihvatim ovaj svet kao sto sam prihvatala onaj papirni.. sa malo vise paznje i sa malo vise pameti - zadrzavati se na finim stvarima cesce..
Anksioznost, nestrpljivost, nemir.
Neki psiholozi smatraju da sto pre dolazimo do informacija, vise se anksiozno i stresno osecamo.

Ovih dana se prevaspitavam :) .. Opet strpljivo i polako.. malo vise predano interesovanjima, i malo vise upornosti pri ucenju i citanju...

Sex on the beach

Ok, mislila sam Sex and the City 2, ali je film bliži nazivu posta :) ..

Uglavnom, otišla sam sa predrasudama da je film smorić sa mnogo fancy odeće (tako sam doživela prvi deo), a vratih se sa utiskom da jeste bilo dosta fancy odeće.. Ali definitivno nije bilo smaranja.

Da, znam, žensko sam, pa ubite me. Ali film je ipak zabavan i ima dosta šala koje baš nasmeju. Onako, iskreno. Većinu američkih komedija gledam bez da mi se usne i pomere. Ovde su glumice (da, svaka ponaosob) fenomenalno iznele uloge i šale što verbalno, što gestikulacijom. A da je Samanta slučajno Meril Strip ili da se film ne zove po ovoj seriji, dobila bi Oskra verovatno )veliki šbbkbb).
U krajnjoj liniji, koliko čujem od raznih žena - dobija ona Oskra od publike stalno, obzirom da je postala najpopularniji lik serije. Inače, medicinska razna društva se bune što Samanta (koja je imala rak dojke ranije) sada pije hormone (koji se sa takvim bolestima u prošlosti ne prepisuju), ali možemo da se pravimo da to ne znamo, pa pobogu - ovo je film, bajka, holivud..
Ok, Keri kao Keri, kada bi mogao ceo svet uvek i samo da se vrti oko nje, sve bi joj bilo ok.. tako da derište se i dalje igra :) ..
Miranda i Šarlot su napokon dobile maaaaalkice više prostora, te su prikazane malo humanije i realnije..


Na kraju krajeva, zabavno je. Meni je bilo. Doduše, imala sam super zabavnu drugaricu za društvo, te nam smejanje i komentari nisu bili strani..
A na www.imdb.com stranici, sajt je tako bedno ozvezdan da neću ni da vam stavljam link.. Ne znam ko je glasao tamo, ali ocena nije adekvatna definitivno.

Odeća jeste ponegde i više nego preterana, ali prživećete :) . Uglavnom, ima tako dobrih boja i haljina, mada ima i dosta "wtf??!" momenata..

I da, btw - bilo je i tipova na projekciji, i smejali su se :) .. pa sve i aplaudirali u jednom momentu :) ! Bravo za njih, to je duh!

Takođe, bilo je i par nekih meni lično pranapaljenih scena (ne na sexualan nacin, toga je bilo samo u šalama, koje su ok.. ali je u seriji bilo više konkretnih situacija), kada glavne junakinje pevaju i sl - ali to je sve nekako u duhu delom bajkovitog prikazivanja tog lepog njihovog odnosa koji smo gledali od pre 10ak godina.. U krajnjoj liniji, ako se ovde propagira prijateljstvo, a one ipak imaju iskren/otvoren odnos, i vole se sve ove godine - onda je sasvim ok što je pakovanje šareno..
I pored toga, dosta je prikazano i nekih običnih, prizmenih stvari i problema.. realnih.. bez obzira na cenu kauča...

Pogledajte :)

A Single Man

A Single Man je zanimljiva priča, u moru ubrzanih filmova koje ovih dana imamo priliku da gledamo.Rediteljski prvenac Tom Forda, modnog dizajnera.
Colin Firht je umalo dobio Oskara za ovu ulogu, nažalost samo umalo. Uz njega igra i Julianne Moore, koja je 4x bila nominovana za Oskara (ne i za ovu ulogu)..



Uglavnom, naš glavni lik preživljava život nakon što je izgubio nekoga koga voli. Svog dečka, zapravo. Bukvalno preživljava, svako jutro je početak noćne more i ponovno suočavanje sa gubitkom. Rešava da oduzme sebi život i film zapravo opisuje kako doživljava ovaj svet neko ko je odlučio da sve to napusti svojom voljom. Svaki susret postaje poslednji, a u filmu ćete (nadam se) primetiti da se boje saturišu i desaturišu zavisno od njegovih osećaja prema onome šta vidi/oseti.. uglavnom u komunikaciji sa ljudima (ili dok se priseća). Meni se to jako dopada, pošto tako isto doživljavam boje na fotografiji, kao jako bitne, te mi je ovo više puta padalo na pamet - kao dobar način da se na filmu bez zvuka vrlo lako prikaže nešto unutrašnje u likovima..

Film nije pretenciozan, ide polako i to je to - film. Muzika je odlicna, soudtrack pogadja tacno kako treba.
Meni se dopao, i preporučujem ga. Takođe, kako je trenutno u modi retro fazon, zabavno je gledati film koji je smešten u neke 60te..

(A muškarcima kojima je i dalje teško da gledaju dva tipa koji se vole... pa, prevaziđite to već jednom ;) ! )

Pravda (i nepravda) samo za poznate (ili makar dobro uniformisane) u Srbiji..

Bilo kako bilo, sve je vise nadrndanih ljudi koji u stanju afekta pisu po netu. Toliko o mogucnostima dobronamernih, ostecenih ljudi. Oni malo vise nadrndani, i sa vecim OO mogu da naprave malo vecu stetu i da cute potom, mada se to retko desava (citaj, malo je OO u Srbiji ;P ) .

Uglavnom, kada je meni ukraden fotoaparat, jednoj poznatoj zenskoj osobi koja se bavi politikom, ukraden je novcanik. Moj aparat je zavrsio ko zna gde, ali doticna gospodja je dobila svoj novcanik. Slucajnost? Ma hajte molim vas :) .. sem ako ste od juce (niste, cim znate da citate).

I sta se desava ako ste fini&ljubazni :) ? Pa lepo, objasni vam se da takvi ne bi trebalo da ostanete. A onda, ostanete da se pitate - sta vam je ciniti, obzirom da ne postoji institucija kod nas koja stiti obicne gradjane.. Sem prijatelja, onih pravih, koji budu tu - i svaka nam cast na tome :) !! Recimo, mogu da se kladim da Katarina Rebraca, o kojoj su svi odjednom prestali da pricaju, ne sedi u svojoj celiji negde :) . Ipak, poznata je licnost, ne ide. A ima i dete (LOL).

Moji roditelji su kupili namestaj u firmi koja se zove Mido commerce - Zemunski dom (Bezanijska 44, Zemun). Namestaj je trebalo da nam bude isporucen u roku od 45 dana, po ugovoru (po obecanju prodavca za dve nedelje), ali to nije ispunjeno. Medjutim, moji roditelji, mirni i normalni ljudi su ih uporno zvali i raspitivali se, slusali razne jadne lazi i cekali. Napokon, dosao je namestaj sa sve vozacem i dva majstora koji to namestaju.. Samo su shvatili da su zaboravili jedan komad (cipelarnik), ali ce prvom prilikom (za 10ak dana) da ga donesu. I tako, dok su nam namestali to po kuci, jedan od majstora, je majstorski ukrao telefon moga brata.. I tako.. opusteno..

I sta je bilo, sta ce biti? Nista. Brat je otisao i pricao sa njima, ocigledno se jedan ponasao kao neko ko laze (ko laze taj i krade).. Ali sta im mozes? Otisao je u policiju, gde su se policajci vise interesovali oko toga da li se on mozda sa njima nesto nekad zamerio, nego sto ih je zanimalo to sto niko sem njih i mojih roditelja nije bio u kuci. I onda su tako pisali izvestaj (cudno je kako i dalje jako sporo kucaju ljudi u policijskim stanicama), ne obaziruci se na cinjenicne podatke koje im je brat pricao..

I sad, da li ce neko od policije otici u tu firmu da ispita ove ljude? :D uuu, pitam se pitam :D .. Da li ce neko da se zauzme za slucaj? Pa da, samo ako se desi da je lopov neobavesten pa ukljuci telefon i oni ga tad i tako lociraju. A pritom ovi iz te firme trebaju da nam donesu i taj cipelarnik :D :D, mozda nam odnesu kucu usput sledeci put :D ..


Uostalom, ono sta ja mislim je da se kod nas ne stite ni prava dece pa sto bi se stitila prava potrosaca i pokradenih. Setimo se samo kako je zastareo slucaj popa (cenjena uniforma, iako oni samo rade u administraciji crkve - po mom tumacenju, makar) koji je maltretirao onog decaka, te kako za njega nikad nije bilo pravde.. Dakle, neko je maltretirao decaka (pedofilija..) i prosao sa tim najopustenije???? Svaka nam cast :) !!
Niko nije tada izasao na trg da protestuje i sl, samo se to lepo utisalo.
Dok se za Milu (kuce, slatko i povredjeno, naravno da nam je svima zao) napravio fond i publicitet, te se poznati politicari maltene otimaju oko toga ko ce da ga usvoji.

Potpuno ludo&glupo :) !

Do the joy :)

Ju, ju, ju..

Evo, morala sam da napisem koju rec povodom mnogobrojnih nedela o kojima slusamo ovih dana.
Sto prema zivotinjama, ali nemojmo ignorisati - jos vise prema ljudima..

I da krenema da nabrajam, sigurno cu neke zaboraviti, a ne bih da se osete podcenjeno.. Ipak, trudili su se.

Materijalno je mnoge ojadila Katarina R., vrlo lepa i mila devojka, koja je na kraju resila da umesto sa minimalno dostojanstva izdrzi kaznu, izgubi i to te pokusa da jos jednom ljude koje je vec jednom prevarila - prevari. Hmm, carevo novo odelo :) .. je ipak providno jednom kada to vidite..

I onda kao, super je sto je ona kupila mindjuse od 300.000 dinara, o kojima se toliko prica a mene bas vise zanima da ih vidim, no ko me pita.. ali niko ne kaze da ce se ti njeni proizvodi prodati negde "na bubanj", te da ce se za makar tu neku crkavicu kupiti neki mamograf koji fali.. ma daj sta das.. ionako u zdravstvu nemaju nista, sem uvek prisutan nadstav (sto i ne bi, drze nas sve ostale za.. zdravlje).

Prisetimo se potom ojadjenih ljudi koji su putovali vozom kuci, pa su ih drumski banditi iz nekog kaubojskog filma materijalno i fizicki ojadili.. I otisli u nepoznatom pravcu.. Super, muka na muku ide, beda na bedu i para na paru.. Cini mi se da ljudi koji se nocoM vracaju kuci vozom, nisu bas neki bogatasi koji su eto resili da razgledaju kraj iz lepe lokomotive, gusta radi..
Ali naravno, bilo pa proslo.. Niko bitan se nije nalazio u tom kupeu (ipak, ne vidim znak audija na vozu), tako da se nece niko time ni pozabaviti (cesto mi bude zao sto nisam mogla da izmislim da sam neka poznata licnost kada sam prijavljivala kradju fotoaparata.. verujem da bi u roku od par sati bio kod mene u tom slucaju)..

A onda, dolazimo i do kuceta o kom ne mogu ni da pricam. Ali ga gledam svakodnevno. Po facebook-u, gde e humanost meri uclanjenjem u grupe i podrskom slicnog tipa. Malo sam gruba mozda po vaspitanju, ali nekako podrazumevam da zivotinje ne osecaju vasu naklonost na internetu.. Volim i ja vas, ali njima trebaju pare za tu protezu, a i ovim ostalim zivotinjama bi vise znacilo da u cosku parka krenete da ostavljate ciniju sa klopom svaki dan..
Nemojte pogresno da me shvatite, ali to je moje misljenje :) ..

I sad.. dodjimo do toga da ima mnogo zla. I ne, ne mislim da je problem SAMO u Srbiji. Kapiram da toga ima svuda. Gnev i bes, pa kad se doda i agresija..
I onda, kada gledam sta sve ti ljudi stignu da urade za par dana, pitam se - sta mi, dobri (recimo da smatram da smem takvom da se nazovem, a i gomilu ljudi koje poznajem, rekla bih dooooobru vecinu ljudi koje znam) radimo???
Oni postizu sve ovo, a mi se zaprepasceno uclanjujemo u grupe koje NECE spasiti nikoga, niti ce spreciti secenje platana u Bulevaru.. a kamoli ce se time osuditi nepoznati pocinilac gnevnog dela.
Dakle, rekla bih da su agresivni ljudi dosta vredni.. Nekako.. svasta urade.. I ne pricaju o tome - nego urade. Svakako se e uclanjuju u grupe sa nazivom "Ubimo psa lutalicu, Onanisimo na decu dok prolaze kroz park i sl".
Tu je glavna razlika, zlo dela (dela-radi, deluje, napreduje) a dobro se nekako - podrazumeva..

I onda, zar ne bi bilo lepo posetiti neku decu u nekom domu, svi mi ljudi koji znamo da pravimo gomile sala, da se smejemo, da pravimo kape od sarenog papira.. umesimo neke kolace?? neko da prica o mogucnostima pri izboru zanimanja, neko da skupi novac u svojoj firmi za inkubator?
TO SE NECE DOGODITI NI POSLE OVO TEKSTA NITI BILO KOG DRUGOG.

Tako da.. mogu samo da se nadam da cu smisliti nacin da pomerim dupe (pardon) sa stolice, i pomognem nekome jer (realno), mi smo ti koji treba da pomognemo - mi koji imamo ispod 60 godina, i nismo jos skrhani zivotom..

A opet.. da li ce iko ista uraditi?
Evo, garantujem da nece..

Avala je vala,, baš po mom ukusu..

Volim prirodu, nekako sam srećna u zelenilu i sve mi izgleda malo lakše.. ili malo teže kad vidim koliko je lepote na svakom koraku a koliko se ljudi ophode prema tome kao nečemu šta se potpuno podrazumeva..

Možda je tako zato što sam gradsko-seosko dete, tj iz Beograda ali ne iz centra.. a i vekendom su nas (brata i mene) vodili u selo gde nam je vikendica.. leti kod rodbine.. vrlo često na Avalu (sa sve pečenim piletom x) )..
Uglavnom, mnogo volim zelenilo kojim i Avala obiluje, to što je blizu grada (pogotovo moje kuće), i pogled koji pruža kad se popnete kod spomenika Neznanom junaku.

Sad ću samo postaviti nekoliko fotografija, jer sam bila junak koji je krenuo u pohod sa malom karticom, a pošto sam išla porodično, mnogo mi je bilo bitnije da ih sve tako sretne ufotkam, nego da jurim lišće i cvetiće.. ali planiram da idem opet, i opet.. i postavljam nekoliko fotgrafija ne bi li se bar neko setio da ode tamo..
Puno je ljudi oko tornja bilo, on se otvara sutra za posetioce, a pogled i priroda nisu ograničeni terminima..

I da, mi (junaci) se uvek parkiramo u podnožju pa pešačimo na gore, i to ne uvek izbetoniranom stazom već ponekad i pravom linijom uzbrdo (hvalim se ;) ).. I popijemo sokić u Mitrovićecom domu..

Sapunice..

Ne znam zasto ih zovemo sapunice, mozda ljudi zapene od muke i gneva dok ih gledaju, jer ima mnogo nesporazuma.. ali ova scena je objasnila sustinu :D :D ..