Slutnja, Miroslav Antic
Kao kad zaroniš do dna mora,
a samo kamenčić zgrneš u dlan,
tako ti započne po neka zora,
tako se završi po neki dan.
I suze detinje kaplju sve teže
na snove prazne ko prazne mreže.
A nekad onako, kao od šale,
padne pred tebe zvezda prava,
a ti je šutneš vrhom sandale
i odes dalje. I kad se spava,
kad nebo zaljulja sva svoja klatna,
čitava noć ti od snova - zlatna.
Posle detinjstva šta se sve menja?
Opet se redjaju snovi i snovi.
Između zvezda i kamenja
jastuk kroz život i dalje plovi.
Samo je nešto teža glava.
Manje se sanja - više se spava.
No comments:
Post a Comment