U galeriji SANU u toku je izložba "150 godna od rođenja Paje Jovanovića"..
Par reči o slikaru:
- rođen u Vršcu 1859, umro u Beču 1957.god.;
- sin fotografa Stevana Jovanovića;
- počeo je da crta u vršačkoj crkvi, sam. U 14oj godini je iscrtao ikone iz te crkve za potrebe izrade istih na zvonima, koja su se pravila u Beču. Time je obezbedio sebi odlazak na bečku Akademiju. Posle završenog osnovnog tečaja, nastavio je da se usavršava na specijalnom tečaju za istorijsko slikarstvo;
- Dosta je putovao po Balkanu (kasnije i mnogo dalje), i sa jednog putovanja donosi sliku Ranjeni crnogorac (imao je 23. godine kada je naslikao), koja mu donosi slavu i carsku stipendiju. Odlazi u Francusku, da živi i radi. Menjao je zemlje gde je živeo (Velika Britanija, Nemačka), ali se na kraju vratio opet u Beč;
- Srbi su se ponosili ovim svojim slikarom, koji je bio jako popularan i za života, te postaje redovni član Srpske kraljevske akademije;
- Uradio je portrete mnogih poznatih ljudi iz tog perioda;
- Donekle je ženske osobe na svojim slikama ulepšavao od onoga kako su izgledale te u prirodi, smatrajući da treba pronaći lepotu u svakome;
- Voleo je dosta Beograd, kome je poklonio svoje radove, ali i alat, kako bi se napravila soba gde bi moglo to da se vidi - tako da je 1970. godine otvoren Legat Paje Jovanovića u Beogradu.
Ono šta je meni zanimljivo kod ovoj vrsnog čoveka, jeste njegovo primećivanje svetla. Smatram da je majstorski osvetljavao lica ljudi na svojim slikama. Zanimljivo je bilo uzivo videti i kako je Seobu srba radio dva puta, potpuno je drugačije osvetlivši drugi put (dramaticnije).
4 comments:
Stvarno je šteta da se ne vidi.
Da, da.. bolje je videti nego citati o tome, mnogo bolje.. :)
Bila, videla.I mnogo mi se dopada, iako ne volim taj tzv. akademski realizam,ali Paja mi je nekako super..
:)
Ni ja, i meni :) .. svidjaju mi se njegove senke i tako neke stvari.. zivopisno deluje ono sta je prikazivao.. ja cu definitivno otici jos jednom :)
Post a Comment