Avala je vala,, baš po mom ukusu..

Volim prirodu, nekako sam srećna u zelenilu i sve mi izgleda malo lakše.. ili malo teže kad vidim koliko je lepote na svakom koraku a koliko se ljudi ophode prema tome kao nečemu šta se potpuno podrazumeva..

Možda je tako zato što sam gradsko-seosko dete, tj iz Beograda ali ne iz centra.. a i vekendom su nas (brata i mene) vodili u selo gde nam je vikendica.. leti kod rodbine.. vrlo često na Avalu (sa sve pečenim piletom x) )..
Uglavnom, mnogo volim zelenilo kojim i Avala obiluje, to što je blizu grada (pogotovo moje kuće), i pogled koji pruža kad se popnete kod spomenika Neznanom junaku.

Sad ću samo postaviti nekoliko fotografija, jer sam bila junak koji je krenuo u pohod sa malom karticom, a pošto sam išla porodično, mnogo mi je bilo bitnije da ih sve tako sretne ufotkam, nego da jurim lišće i cvetiće.. ali planiram da idem opet, i opet.. i postavljam nekoliko fotgrafija ne bi li se bar neko setio da ode tamo..
Puno je ljudi oko tornja bilo, on se otvara sutra za posetioce, a pogled i priroda nisu ograničeni terminima..

I da, mi (junaci) se uvek parkiramo u podnožju pa pešačimo na gore, i to ne uvek izbetoniranom stazom već ponekad i pravom linijom uzbrdo (hvalim se ;) ).. I popijemo sokić u Mitrovićecom domu..