Hemijske olovke i kese

Postoji jedna zanimljiva prica, koju mi je predocila moja baba sa mamine strane, Dafinka Anastasov.
Uglavnom, baba je zivela na selu, i bila je jedna od najboljih i najzanimljivijih baka koju sam ikad videla. Svasta je ona umela da primeti i zapazi, i zapamti pa preprica.

Izmedju ostalog, jednom mi je pricala o tome kako su kese vredna stvar.. Sto se po nasem sadasnjem ponasanju nikako ne bi dalo zakljuciti. Uglavnom, nekada ranije, kada je i moja mama bila mala, ona je svojoj deci pakovala uzinu u torbe koje su tkane. Samim tim, na siru, hlebu i sl., ostajale su sitne dlacice od vune na hrani. Baba je imala blizu kuce neku biljku sa velikim listovima, pa im je kasnije u to pakovala sir, da se makar na njemu ne bi skupljala vuna. Zato, kada su se pojavile kese, znala je da ih ceni i cuva.. Jer su im bile vredne i dosta su pomogle.

Tako mi je isto ispricala i za odusevljenje sa hemijskim olovkama kada su se pojavile. Nije moralo penkalo stalno da se puni, nije morala olovka da se zarezuje stalno. Ono je pisalo i nije moralo da se ceka ni da se osusi. I nisu imali svi odmah te hemijske olovke, nego ko je imao to se znalo da prvi ima hemijsku..

I tako. To su neke stvari koje su danas nama svakodnevica.. i ne mislimo o tome kako bi bilo da nosimo tkane torbe svaki dan sa sobom kad idemo do prodavnice.. Ne mislimo kako cemo upakovati kupljen sir, svakako u neku plastiku..

Imamo bas dosta privilegija u odnosu na pocetak veka.. Jos da cenimo i cuvamo to..

P.S.: kesama je potrebno 400godina da se razgrade